„Мењајмо навике – живимо здравије”

Гојазност као хронично обољење представља не само здравствено, већ и економско и социјално оптерећење за појединце, породице, заједницу и друштво у целини. Гојазност се одражава на очекивано трајање и квалитет живота и повезана је са повећаним ризиком оболевања од водећих незаразних болести као што су дијабетес тип 2, болести срца и крвних судова и малигне болести, а пораст броја гојазних особа све је значајније јавноздравствено питање.

Гојазност је резултат сложене интеракције биолошких, генетских, фактора животне средине и психосоцијалних фактора.

Само у претходне две деценије преваленција гојазности у Европи је троструко увећана. На основу последњег Истраживања здравља становништва Србије, у Србији је 2019. године, на основу измерене вредности индекса телесне масе (ИТМ) било 40,5% нормално ухрањеног становништва узраста 15 и више година, док је више од половине (57,1%) било прекомерно ухрањено, односно предгојазно (36,3%) и гојазно (20,8%).

Број гојазне деце удвостручује се сваких 10 година широм света. Очекује се да ће гојазност код деце порасти за 60% у наредној деценији и достићи 250 милиона деце до 2030. године. Гојазност може утицати на физичко здравље деце, њихову друштвену и емоционалну добробит, као и на самопоуздање. Гојазност се често задржава и у одраслом добу, па су превенција и лечење кључни за заустављање глобалног пораста гојазности.

Светски дан борбе против гојазности обележава се 4. марта са циљем подизања свести јавности о распрострањености гојазности, бољег разумевања узрока и последица и позивања на акције које могу допринети решавању овог јавноздравственог изазова. Ове године Светски дан борбе против гојазности се обележава под слоганом: „Мењамо навике – живимо здравије”.

Са­ве­ти у ве­зи са ис­хра­ном мо­гу се до­би­ти у Са­ве­то­ва­ли­шту за ис­хра­ну Ин­сти­ту­та за јав­но здра­вље Ср­би­је „Др Ми­лан Јо­ва­но­вић Ба­тут”. Рад у са­ве­то­ва­ли­шту као пре­вен­ци­ја ну­три­тив­них фак­то­ра ри­зи­ка код здра­вих и медицинска нутритивна терапија код бо­ле­сних љу­ди за­сни­ва се на ин­ди­ви­ду­ал­ном при­сту­пу сва­ком па­ци­јен­ту. План ис­хра­не у Са­ве­то­ва­ли­шту израђу­је се на осно­ву пре­гле­да ко­ји об­у­хва­та: узи­ма­ње лич­не и по­ро­дич­не анам­не­зе и увид у по­сто­је­ћу ме­ди­цин­ску до­ку­мен­та­ци­ју, са­гле­да­ва­ње би­о­хе­миј­ских ана­ли­за, ни­воа фи­зич­ке ак­тив­но­сти и све­у­куп­ног сти­ла жи­во­та, ан­тро­по­ме­триј­ска ме­ре­ња (те­ле­сна ви­си­на, те­ле­сна ма­са, од­ре­ђи­ва­ње ин­дек­са те­ле­сне ухра­ње­но­сти) и од­ре­ђи­ва­ње те­ле­сног са­ста­ва ме­то­дом би­о­им­пе­дан­це. Пре­гле­ди у Саветовалишту за исхрану обављају се уз упут изабраног лекара.

Извор: