Високе температуре представљају озбиљно оптерећење за систем терморегулације нашег организма.
Придржавањем једноставних савета у вези са хлађењем дома, хидратацијом, исхраном и понашањем на отвореном, можете успешно сачувати своје здравље и спречити компликације.
- 1. Одржавајте свој дом хладним
Трудите се да ваш животни простор увек буде расхлађен. Идеално је одржавати собну температуру испод 32 °С током дана, односно испод 24 °С током ноћи. Ово је нарочито важно за децу узраста до две године, особе старије од 60 година и хроничне болеснике.
- Искористите ниже температуре ноћу: Отворите све прозоре и држите ролетне, шалоне или засторе подигнуте током ноћи и раног јутра када је спољашња температура нижа.
- Затворите прозоре током дана: Смањите топлотно оптерећење у најтоплијем делу дана. Затворите прозоре и навуците засторе, посебно на сунчаној страни.
- Угасите непотребне изворе топлоте: Искључите вештачко осветљење и све електричне уређаје који вам нису неопходни. Избегавајте припрему оброка (кување и печење) у најтоплијем делу дана јер то додатно загрева простор.
- Употреба клима уређаја: Ако користите клима уређај, затворите врата и прозоре, подесите термостат на 27˚C и укључите електрични вентилатор – то ће учинити да соба делује 4˚C хладније.
- Алтернативна решења: Ако немате клима уређај, окачите влажне чаршаве на отворене прозоре да бисте расхладили ваздух. Вентилатори могу делимично да помогну, али при температурама изнад 35 °C они не могу да спрече здравствене поремећаје изазване топлотом.
- 2. Расхлађујте тело и правилно се хидрирајте
- Правилна хидратација: Одрасле здраве особе треба да уносе 8 до 10 чаша воде дневно. Ако се бавите физичким активностима, додајте једну до три чаше воде за сваки сат активности. Течност уносите постепено, гутљај по гутљај, и избегавајте превише хладна пића.
- Старије особе и течност: Особе старије од 65 година морају често да пију воду без обзира на то да ли осећају жеђ, јер организам у старости губи способност да рационално користи воду и осећај жеђ се смањује. Контролишите боју мокраће – она треба да буде светложута, а тамна боја је знак дехидрације.
- Шта избегавати: Искључите алкохол, а смањите унос кафе, енергетских и газираних напитака јер делују као диуретици и убрзавају губитак воде.
- Лична хигијена: Туширајте се или купајте у расхлађеној/млакој води више пута током дана. Примењујте хладне облоге, купке за стопала и редовно одржавајте личну хигијену.
- Одећа и постељина: Носите лагану, комотну одећу од природних материјала (памук, лан, свила) светлих боја. Користите искључиво памучну постељину.
- Правилна исхрана током лета
Избегавајте тешку, пржену, поховану, преслатку и јако зачињену храну са високим садржајем протеина. Уместо тога, летњи јеловник треба да садржи:
- Редовне и мање оброке: Обавезан доручак, лаган ручак, лагана вечера и две дневне ужине.
- Свеже воће и поврће: Око 500 грама добро опраног воћа и око 300 грама свежег поврћа дневно.
- Течну храну: Уносите супе, чорбе и варива која надокнађују изгубљене минерале и електролите.
- Квалитетне протеине: Током 4–5 дана у недељи конзумирајте термички добро обрађено месо (пилетина, ћуретина, риба, јунетина) припремљено кувањем, динстањем или на грилу.
- Опрез при куповини: Због високих температура храна се брже квари. Обратите пажњу на рок употребе и адекватно чување намирница како бисте избегли тровања.
- 4. Ограничите излагање топлоти и сунцу
- Избегавајте критичан период: Не боравите на отвореном у најтоплијем делу дана. Ако морате напоље, носите лагану одећу светлих боја, заштитите главу и очи, и користите крему са заштитним фактором (30+).
- Физичка активност: Избегавајте напорне физичке послове и тренинге. Ако морате да их обављате, чините то у најхладнијем делу дана, између 4 и 7 часова ујутру.
- Заштита на отвореном: Када излазите, обавезно носите лагану одећу светлих боја, шешир или капу са широким ободом, наочаре за сунце и нанесите крему са заштитним фактором (30+) пола сата пре излагања (понављати на свака два сата).
- Опрез у возилима: Пре поласка, проветрите аутомобил након стајања на сунцу, а током вожње климу подесите на 5–7 степени нижу температуру од спољне. Правите паузе на свака два сата ради одмора и хидратације, крећите на пут наспавани и обавезно користите појасеве и дечја седишта. Никада не остављајте децу или кућне љубимце у паркираном возилу! Никада не остављајте старију особу (као ни децу или животиње) у затвореном, паркираном возилу!
- 5. Посебне препоруке за осетљиве групе
Старије особе и хронични болесници
- Старији срчани болесници и дијабетичари се никако не смеју излагати сунцу у најтоплијем делу дана.
- Медицински савет и лекови: Ако болујете од хроничних болести или узимате више лекова, посаветујте се са лекаром јер неки лекови могу утицати на терморегулацију. Лекове чувајте на температури испод 25 °C или у фрижидеру (према упутству).
- Кардиолошки пацијенти: Често мерите притисак. Ако током лета имате низак притисак, консултујте лекара пре промене дозе терапије и водите „дневник притиска”.
- Особе са дијабетесом: Чешће контролишите ниво шећера у крви. Дијабетичари често имају смањен осећај бола на ногама, па не би требало да ходају боси како би избегли непримећене повреде. Правилно чувајте инсулин и трачице јер им топлота штети.
- Помагала: Ако користите метална колица или ходалице, држите их у хладу јер се на сунцу могу усијати и изазвати опекотине.
- Безбедност: Одржавајте редован контакт са породицом или пријатељима. Увек носите са собом мобилни телефон и папир са основним подацима (име, презиме, адреса, болести, лекови које пијете и контакт телефон блиске особе).
- Помозите другима и препознајте симптоме на време
Редовно проверавајте чланове породице, пријатеље и комшије који живе сами, посебно ако су у здравственом ризику.
Ране опомене и лакши поремећаји:
- Топлотни осип: Настаје због неиспаравања зноја, кожа и одећа су стално влажни. Потребно је чешће мењати чисту и суву одећу.
- Топлотни едем: Отицање руку и ногу код неаклиматизованих особа. Пролази након боравка у хладном простору од једног до два дана.
- Топлотна синкопа: Губитак свести услед дехидрације. Захтева да се тело осбе постави у водоравни положај, да се особа расхлади и да узима воду у малим гутљајима.
- Топлотни грчеви: Болни и невољни грчеви у мишићима ногу, руку или стомака (могу се јавити и 2–3 сата након рада). Неопходно је да се склоните у хлад, ослободите вишка одеће и пијете расхлађену слану воду или растворе за рехидратацију. Ако грчеви трају дуже од сат времена, потражите лекарску помоћ.
- Топлотно исцрпљење: Мучнина, слабост, хладна кожа, убрзано дисање. Захтева лекарску помоћ.
- Топлотни удар: Најтеже стање. Тело >40 °C, кожа сува и врела, конфузија. Хитно звати хитну помоћ! До доласка хитне помоћи: склонити особу у хлад, скинути јој одећу, квасити јој кожу и обезбедити струјање ваздуха.
Извор: https://www.batut.org.rs